Школа и функционисање у школи представљају важан аспект живота адолесцента.
Адолесценти проводе знатан део времена у школи, а функционисање у школи је
осетљив показатељ функционисања адолесцената и у осталим сферама живота.
Проблеми везани за школу су чести у свим узрастима а посебно у периоду
адолесценције. Најчешћи проблеми адолесцената везани за школу јесу: фобија
од школе, изостајање са часова и напуштање школе, незадовољавајући успех
у школи, проблеми у учењу као и проблеми везани за понашање у школи.
Фобија од школе представља сталан и ирационалан страх адолесцента, везан за
школу уопште или за одређену особу или догађај у школи. Адолесценти који
изостају са часова или напуштају школу, раде то свесно. Бежању са часова и
напуштању школе обично претходи незадовољавајући школски успех и различити
облици ризичног понашања: злоупотреба алкохола и дрога, промискуитет,
бежање од куће, укључивање у банде и насиље. Велики број адолесцената има
незадовољавајући успех у школи. Разлози су бројни: неизграђене радне
навике и друге потребне вештине, недостатак мотивације, проблеми у породици
или са вршњацима, емоционални и психолошки проблеми, проблеми у учењу,
поремећај пажње и хиперактивност, хроничне болести и др.
За сваки од проблема везаних за школу постоје различити узроци, а утврђивање
узрока проблема често води његовом решењу. Лекар примарне здравствене
заштите треба да има важну улогу у препознавању и решавању проблема
адолесцената везаних за школу. Приликом сваке посете адолесцента, лекар
мора да утврди какав успех у школи има адолесцент, какве су му
могућности, циљеви и мотивација у вези са учењем, да ли изостаје са наставе и
да ли је размишљао да напусти школу. Могуће је да се сам адолесцент обрати
лекару због проблема у школи. Међутим, адолесценти често неодговарајући
успех у школи не сматрају проблемом, па се родитељи могу јавити лекару.
Тада лекар прво треба да утврдити шта је проблем и чији је то проблем: да ли је
адолесцент незадовољан постигнутим успехом, или су незадовољни родитељи и
страхују да адолесцент неће моћи да се упише у одговарајућу школу односно
на факултет, или пак наставници указују на одређен проблем. Веома је важно
утврдити о каквом се конкретно проблему ради. Да ли адолесцент има лоше
оцене, да ли успех варира, да ли је успех неодговарајући у односу на
интелектуалне способности адолесцента, да ли адолесцент има емоционалне
проблеме или је у питању проблематично понашање.
После утврђивања шта је и чији проблем, лекар треба да заједно са адолесцентом
и његовом породицом сачини план за решавање истог. Често је у
решавању проблема везаних за школу неопходно да се ангажују и други стручњаци:
школски психолог, разредни старешина, педагог, социјални радник и др.

Институт за здравствену заштиту деце и омладине

Рончевић Н, Кузмановић С, Стојадиновић А.

Пратите нас